Докторске студије имају најмање 180 ЕСПБ бодова, уз претходно остварени обим студија од најмање 300 ЕСПБ бодова на основним академским и мастер академским студијама, односно на завршеним интегрисаним академским студијама. Докторска дисертација је завршни део студијског програма докторских студија.
Предмет акредитације су трогодишње Докторске студије Факултета организационих наука под називом Информациони системи и технологије. Циљ студирања је стицање академског назива Доктор наука – информациони системи, а стиче се одбраном докторске дисертације након испуњења свих испитних обавеза предвиђених студијским програмом. Исход процеса учења је оспособљавање за самосталан научно-истраживачки рад у подручјима: информациони системи, информационе технологије и информационо инжењерство (наука о подацима). Током трајања докторских студија студенти треба да стекну најмање 180 ЕСПБ, уз услов да су претходно остварили најмање 300 ЕСПБ на основним академским и мастер академским студијама у области организационих или сродних наука.
Током прва три семестра студенти прати и саветује ментор-саветник из реда наставника на одабраном студијском подручју. Студенти слушају по три предмета у сваком од прва три семестра. Полагањем сваког предмета стичу 10 ЕСПБ, односно укупно 90 ЕСПБ. У четвртом семестру студенти бирају ментора и уз његову активну подршку спроводе студијски истраживачки рад са циљем да израде приступног рада за докторску дисертацију, чијом одбраном стичу 30 ЕСПБ. Успешном одбраном приступног рада, студенти стичу право пријаве докторске дисертације. Током петог и шестог семестра, студенти реализују докторску дисертацију, а њеном одбраном стичу 60 ЕСПБ.
Студије на докторским студијама организују се кроз предавања, студијски истраживачки рад, практичан рад у лабораторији, израду и одбрану приступног рада и докторске дисертације. Свој истраживачки интерес студент прво дефинише избором предмета у сарадњи с ментором-саветником. Затим, студент продубљује знања и вештине у изабраним проблемским доменима кроз студијски истраживачки рад и кроз идентификовање и анализу конкретног истраживачког проблема обухваћеног реализацијом приступног рада. Најдубље знање студент мора да покаже у ужој научној области која је предмет његове докторске дисертације. Кроз реализацију докторске дисертације, студент мора да обради истраживачки проблем који завређује ниво докторске дисертације и при томе оствари сопствене, оригиналне научне доприносе. Изборни предмети бирају се, по правилу, из групе предложених предмета у изабраном подручју интересовања. Студенти имају могућност да до 30 ЕСПБ, уз сагласност ментора-саветника, остваре полагањем испита из другог студијског програма докторских студија Факултета организационих наука, или неког другог факултета Универзитета у Београду.
Сврха студијског програма је оспособљавање студената за висококвалитетан и самосталан научно- истраживачки рад у области информационих система и технологија. Студијски програм конципиран је тако да студенте упозна с актуелним научним достигнућима, да их оспособи за сопствено критичко оцењивање јавно доступних научних резултата, као и самостално креирање, организовање и вођење научно-истраживачких пројеката и тимова. Студенти ће, такође, бити оспособљени да изводе релевантне и научно засноване закључке на основу спроведених истраживања и публикују радове у области информационих система и технологија и сродних научних области.
Свршени студенти докторских студија треба да унапреде своја раније стечена академска знања новим знањима и вештинама, те да стицањем компетенција које су друштвено оправдане, корисне и изразито тражене у савременом, дигиталном добу, доприносе даљем развоју друштва, било у области образовања, научног истраживања или развоја нових технологија, поступака, производа и услуга.
Студијски програм докторских студија информационих система и технологија усклађен је са визијом, мисијом и циљевима Факултета организационих наука и у складу је са Стратегијом научног и технолошког развоја Републике Србије. Унутар овог студијског програма, изборни предмети омогућавају дубоко и интердисциплинарно профилисање студената докторских студија у областима информационих система, информационих технологија и информационог инжењерства.
Реализацијом овако конципираног студијског програма, школују се доктори наука, истраживачи и инжењери који поседују високо тражена знања и компетентност у европским и светским оквирима.
Основни циљ овог студијског програма докторских студија је да студенти стекну највише научне способности и академске вештине из области информационих система и технологија и сродних дисциплина и да, при томе, активно овладају методологијом научно-истраживачког рада. Овладавање таквим способностима и вештинама ојачава стваралачки потенцијал студента приликом уочавања, идентификације и анализе истраживачких проблема у практичном деловању, развија способност критичког и конструктивног мишљења, као и способност самосталног, рационалног и систематичног формулисања научно заснованих предлога и решења који могу да издрже научну критику. Такође, важни циљеви су развијање способности за тимски рад, пренос знања другим студентима и колегама, управљање научно-истраживачким радом, овладавање вештинама потребним за професионално и етички исправно обављање посла, као и успешан развој каријере.
Циљеви овог студијског програма усклађени су са циљевима сродних студијских програма у свету, као и са препорукама водећих светских ауторитета у овој области. Студијски програм осмишљен је и сачињен тако да његовим успешним завршетком студент постаје висококвалитетан истраживач и професионалац у области информационих система и технологија, који поседује најдубља знања, вештине и способност систематичног праћења савремених научних достигнућа у свету и њиховог креативног коришћења у даљем професионалном раду, који може бити било фундаменталног или примењеног истраживачког карактера. Стечена теоријско-истраживачка знања у области информационих система, информационих технологија и информационог инжењерства омогућавају инжењерски приступ с применама у најразличитијим проблемским доменима аутоматизације пословања и управљања информацијама и с циљем обезбеђења висококвалитетне идентификације и анализе истраживачких и инжењерских проблема, као и конструисања, оцењивања квалитета и увођења у употребу сложених решења за такве проблеме.
Постављени циљеви усаглашени су са основним циљевима и делатношћу Факултета организационих наука, наведеним у Статуту Факултета. Докторанди унапређују своја раније стечена академска знања новим знањима и вештинама која им осигуравају компетентност за даљи истраживачки рад и тржишну конкурентност, а стечена квалификација омогућава им запослење у образовним установама, научно- истраживачким институтима или у предузећима која су интензивно посвећена унапређењу сопственог рада и отворена ка иновативним или истраживачко оријентисаним приступима и решењима.
Свршени студенти докторских студија организационих наука поседују дубока знања, истраживачке вештине и компетенције, које им омогућавају да критички мисле, делују креативно и самостално у реалним условима истраживачког и професионалног рада. У могућности су да применом научно заснованих приступа и метода идентификују конкретни проблем, по потреби поступком апстракције замене оригинални феномен довољно репрезентативним, али једноставнијим системом или моделом, у којем могу да изведу квантитативну анализу проблема и конструишу решење, симулирају понашање система пре и након увођења одабраног решења са уочавањем добрих и лоших особина предложеног приступа, примењују високоформализоване и квантитативно засноване методе одлучивања у увођењу одбраног решења у примену и одржавању система у режиму тражених перформанси.
Свршени студенти владају знањима и вештинама потребним за презентовање резултата свог научно- истраживачког рада научној јавности, што им омогућава да се, уз познавање страног језика, добре научне праксе и придржавање етичких кодекса, укључе и у међународне истраживачке пројекте.
Студијским програмом предвиђена је обавеза студената да током студија, а пре одбране докторске дисертације, публикују резултате свог научно-истраживачког рада на конференцијама националног и међународног нивоа, као и у научним часописима, од којих барем један рад мора бити објављен у часопису укљученом у СЦИ листу с објављеним фактором утицајности. У оквиру студијског истраживачког рада који се одвија у лабораторијама и центрима Факултета, а који по правилу укључује и практичне реализације предложених решења, студенти овладавају знањима, вештинама, научним поступцима и технологијама од интереса.
У зависности од одабраног изборног подручја, кандидати су оспособљени да задовоље високе и специфичне захтеве који се односе на друштвене потребе, као и потребе организационих система, а које су у вези с областима информационих система, информационих технологија, информационог инжењерства и сродним областима.
Савладавањем овог студијског програма кандидат стиче дубоко познавање и разумевање изучаваних научних дисциплина, стиче способност решавања проблема уз употребу научних метода и поступака, може да прати савремена достигнућа у науци и струци, и има могућност да повезивањем знања из изучаваних научних дисциплина успешно решава и најсложеније проблеме из области информационих система и технологија.
Исходи учења на овом студијском програму обезбеђују да се стицањем дубоких знања и вештина у области информационих система и технологија студенти оспособе за:
- развој нових технологија и поступака, као и креирање иновативних решења у областима студијског програма, уз разумевање и коришћење најсавременијих знања и достигнућа у свету,
- формулацију и решавање конкретних проблема који се односе на све аспекте управљања информацијама у организационим системима и друштвеној заједници, уз способност примене: савремених методолошких приступа развоја информационих система и софтвера, науке о подацима, оптимизационих метода и квантитативно заснованих приступа у управљању перформансама система,
- критичку анализу, оцењивање, прилагођавања, иновације и успешну примену напредних метода и алата за аутоматизацију развоја информационих система, као и моделовање и аутоматизацију пословних процеса,
- развој нових, као и избор, оцену, унапређење и успешну примену актуелних метода, техника и стандарда за интеграцију и обезбеђење интероперабилности пословних система и софтвера информационих система,
- развој нових, као и избор, оцену, унапређење и успешну примену актуелних метода, техника и стандарда за пројектовање и интеграцију сложених система и развој аналитичких и извештајних система, заснованих на агрегираним подацима,
- развој и примену одговарајућих метода и техника науке о подацима, управљања великим скуповима
- података, вештачке интелигенције, машинског учења и пословног извештавања за унапређење пословања организација и друштва, у целини,
- развој нових, као и избор, оцену, унапређење и успешну примену актуелних метода, техника и стандарда за обликовање модела за аутоматизацију и подршку одлучивању на свим нивоима у организационим системима,
- бригу о сигурности и безбедности информација, као и развој и примену метода и техника обезбеђења заштите информационих система и, додатно, инфраструктуре која укључује рачунарске мреже и архитектуре таквих система,
- развој нових, као избор, оцену, унапређење и успешну примену одговарајућих биометријских технологија и имплементацију биометријских система,
- пројектовање и имплементацију савремених дистрибуираних и паралелних система за управљање великим количинама података, заснованим на најновијим парадигмама које укључују, између осталих, blockchain технологије, технологије у облаку и NoSQL системе за управљање подацима и
- оцену и примену одговарајућих техника мултимедијалне комуникације.
При постизању наведених исхода учења, стицањем конкретних знања и вештина у области студијског програма, студент се, коначно, оспособљава за самостално решавање нових теоријских и практичних проблема, као и организовање и спровођење нових развојних и научних истраживања.
Врло значајан исход учења је креирана свест студента о академском интегритету и етици у научном раду. Студент је оспособљен да критички размишља, делује на савестан начин и рационално, уз пуно поштовање свих научних и стручних принципа, и тиме на најбољи могући начин доприноси даљем развоју научне мисли и друштва у целини.
Наставни план и програм студијског програма Информациони системи и технологије
Предмети изборног модула Информациони системи и технологије
РЕД.БР. | НАЗИВ ПРЕДМЕТА | Предавања + Студијско истраживачки рад | Семестар | ESPB |
---|---|---|---|---|
1. | Савремена истраживања у области информационих система и технологија | 4 + 3 | Први | 10 |
2. | Изборни предмет студијског програма | 4 + 3 | Први | 10 |
3. | Изборни предмет студијског програма | 4 + 3 | Први | 10 |
4. | Изборни предмет студијског програма | 4 + 3 | Други | 10 |
5. | Изборни предмет студијског програма | 4 + 3 | Други | 10 |
6. | Изборни предмет студијског програма | 4 + 3 | Други | 10 |
7. | Изборни предмет студијског програма | 4 + 3 | Трећи | 10 |
8. | Изборни предмет студијског програма | 4 + 3 | Трећи | 10 |
9. | Изборни предмет студијског програма | 4 + 3 | Трећи | 10 |
10. | Приступни рад | 0 + 20 | Четврти | 30 |
11. | Докторска дисертација – самостални научно-истраживачки рад | 0 + 20 (по семестру) | Пети/Шести | 40 |
12. | Докторска дисертација – израда и одбрана | 0 + 20 (по семестру) | Пети/Шести | 20 |
Обавезни предмет:
Област Информациони системи – изборни предмети
- Развој информационих система
- Управљање подацима
- Напредне структуре података и алгоритми
- Софтверске архитектуре
- Пројектовање система агрегираних података
- Системи за управљање пословним процесима
- Интероперабилност пословних система и апликација
- Аутоматизација развоја информационих система
- Моделовање предузећа
- Организација ИСиТ функције и управљање променама – одабрана поглавља
- Технологије управљања подацима
Област Информационе технологије – изборни предмети
- Рачунарске мреже – одабрана поглавља
- Мобилно рачунарство – одабрана поглавља
- Заштита рачунарских система – одабрана поглавља
- Системи заштите информационих система
- Одабрана поглавља из техника заштите у рачунарским мрежама
- Blockchain технологије – одабрана поглавља
- Напредне биометријске технологије
- Расположивост балансирање оптеречења и виртуелизација
- Интеракција човека и рачунара – одабрана поглавља
- Мултимедији и мултимедијалне комуникације – одабрана поглавља
Област Пословна интелигенција – изборни предмети
- Пословна интелигенција – одабрана поглавља
- Машинско учење – одабрана поглавља
- Откривање законитости у базама података – одабрана поглавља
- Одлучивање – одабрана поглавља
Област Стандардизација и квалитет – изборни предмет
- Савремена истраживања у области информационих система и технологија
- Blockchain технологије-одабрана поглавља
- Аутоматизација развоја информационих система
- Заштита рачунарских система – одабрана поглавља
- Интеракција човека и рачунара – одабрана поглавља
- Интероперабилност пословних система и Апликација
- Машинско учење – одабрана поглавља
- Методе заштите у електронском пословању-одабрана поглавља
- Мобилно рачунарство – одабрана поглавља
- Моделовање предузећа
- Напредне биометријске технологије
- Напредне структуре података и алгоритми
- Одабрана поглавља из техника заштите у рачунарским мрежама
- Одлучивање – одабрана поглавља
- Организација ИСиТ функције и управљање променама – одабрана поглавља
- Откривање законитости у базама података – одабрана поглавља
- Пословна интелигенција – одабрана поглавља
- Пројектовање система агрегираних података
- Развој информационих система
- Расположивост, балансирање оптерећења и виртуелизација
- Рачунарске мреже – одабрана поглавља
- Системи за управљање пословним процесима
- Системи заштите информационих система
- Софтверске архитектуре
- Стандардизација у информационим системима и технологијама – одабрана поглавља
- Технологије управљања подацима
- Управљање подацима
- Мултимедији и мултимедијалне комуникације – одабрана поглавља
- Приступни рад
- Докторска дисертација – израда и одбрана
- Докторска дисертација – самостални научно-истраживачки рад
- Докторска дисертација – самостални научно-истраживачки рад 2
- Аничић М. Ненад
- Бабарогић С. Слађан
- Боханец С. Марко
- Чуданов Ј. Младен
- Делибашић В. Борис
- Филиповић В. Јован
- Јовановић З. Милош
- Луковић С. Иван
- Марјановић М. Зоран
- Мијатовић С. Ивана
- Миловановић М. Милош
- Миновић В. Мирослав
- Обрадовић Б. Зоран
- Пантелић М. Огњен
- Петровић В. Марко
- Симић Б. Дејан
- Старчевић Б. Душан
- Сукновић М. Милија
- Штављанин Б. Велимир
- Турајлић С. Нина
- Вукићевић Ж. Милан